O zaštiti od glodara

Glodari

Glodari (lat:Rodentia) čine najveći red sisara. Žive širom sveta na svim kontinentima osim na Antarktiku, i na svim mogućim terenima. Veličina tela im se razlikuje od vrste do vrste, od oko 5 cm koliko ima afrički patuljasti miš pa do oko 120 cm dugog vodenog prasca - kapibare, ipak većina vrste je velika između 8 i 35 cm.

Oblik tela glodara je uglavnom vrlo sličan, osim malog broja izuzetaka, koji su zbog prilagođavanja posebnim uslovima života razvili i neke posebne telesne osobine (odskočne noge, noge za kopanje, letne kožice i sl.).
Vilice glodara odlikuju povećani sjekutići gornje i donje vilice.
Glodari imaju 16 ili 20 trajnih zuba, pri čemu većina vrsta ni nema mlečne zube (osim vrsta iz nadfamilije Cavioidea, kojima izrastu trajni zubi još pre nego što se okote). U svakoj polovini vilice imaju po jedan sekutić (Dens incisivus), koji se još naziva i „zub glodavac“. Donji sekutići su najčešće duži od gornjih. Iza njih dolazi prazan prostor koji se zove dijastema, a očnjaci im nisu razvijeni.
Zubi glodara po pravilu nemaju koren. Prema mestu izrastanja zuba imaju zubnu šupljinu i rastu tokom celog života. Za razliku od njih, kutnjaci imaju ograničen rast.

Većina glodara su noćne životinje ili su aktivne u sumrak, ali se mogu sresti i tokom dana. Žive pojedinačno ili u grupama koje kod nekih vrsta mogu imati i više od sto jedinki. Glodari žive u svim životnim uslovima, uključujući i visoke krošnje (npr. veverica).
Glodari su vrlo bitni u većini ekosistema, jer se brzo razmnožavaju što ih čini vrednim izvorom ishrane za mnoge predatore, kao i prenosiocima polena i sl.
Ime „glodari“ potiče od osobine glodara da moraju čitav život da glođu, jer im čitav život rastu zubi, pa moraju da ih troše. Latinski izraz Rodentia je nastao na sličan način, od reči rodere (glodati) i riječi dens (zub).

Deratizacija predstavlja skup mera u borbi protiv štetnih mišolikih glodara  u cilju smanjenja potencijalnog širenja zaraze i bolesti koje prenose glodari i zbog smanjenja ekonomskih šteta. Ne bi trebalo isključiti i estetske aspekte, vojno-odbrambene, a takodje i borbu za zaštitu životne sredine.

Glodari su prenosioci velikog broja uzročnika bolesti kod ljudi i domaćih životinja, kakve su, hemoragične groznice, besnilo, slinavka i šap, bruceloza, botulizam, tuberkuloza, kuga, lepra, tifus, trihineloza i druge.
Ekonomske štete koje izazivaju štetni glodari mogu globalno da dostignu i preko 50 milijardi dolara godišnje.

Zbog izuzetne reproduktivne moći, preživljavanja u ekstremno teškim uslovima većina štetnih glodara je zastupljena u svim djelovima sveta, a posebno sivi i crni pacov, kao i kućni miš. Sivi pacov jedan je od najreproduktivnijih. Koti se u toku godine do pet puta, sa okotom od 6-12 mladih koje nose do 22 dana, tako da u idealnim uslovima za godinu dana od jednog para sivog pacova moguć je okot od  2-4000 jedinki.

Pacovi su slični miševima i mogu da žive oko 5 godina, a po prehrani su svaštojedi. Zanimljivo je da nikad ne povraćaju.
Često žive na staništima blizu ljudskih naselja ili u naseljima i domovima ljudi, usred obilja hrane. Podatak da je pacov izazivač (crne) kuge, bakterije koja živi u buvama parazitima crnog pacova i da takodje mogu da prenose još nekoliko parazita, čini pacove i higijenskim problemom stanovništva, posebno u velikim gradovima, gde često žive u kanalizacijama.
Ljudi ih kao kućne ljubimce drže od 19. vijeka (obično se drži smeđi pacov). Inteligentni su, vole se igrati sa igračkama, a ponašanje im nije isto kao i kod pacova u divljini. Ženke su manje od mužjaka i aktivnije.

Miševi su rod glodara iz podporodice pravih miševa. Najpoznatija vrsta iz ovog roda je domaći miše. Osim njih, ovaj rod obuhvata još 37 vrsta od kojih su neki, kao domaći miševi, hemerofili, dok su drugi životinje koje žive daleko od ljudi, povučeno, u šumama.

Kao i većina glodara miševi su noćne životinje ili su aktivniji u sumrak, ali ih se, naravno, može sresti i po danu, posebno ako ih brojčano ima više na nekom području. Miševi žive svuda – nema ih jedino na Antarktiku i na moru. Miševi u danu pojedu oko 10% svoje ukupne težine, tako da npr. miš od 20 do 25 grama u danu pojede 2-2,5 grama hrane.

Osnovni principi zaštite:

Preventivne mere imaju za cilj sprečavanje spreče namnožavanja štetnih glodara u određenoj sredini. Ponato je da skaldišta izgrađena od mekih materijala (npr. drvene konstrukcije) omogućavaju gnežđenje i razmnožavanje glodara. Sa druge strane, u skladištima od tvrdih materijala uslovi za održavanje glodara su minimalni. U većim naseljima sa razgranatom kanalizacijom, neophodno je odvode kanalizacionih cevi osigurati zaštitnim metalnim rešetkama, čime se onemogućava pristup pacova u objekte sa uskladištenim prehrambenim proizvodima. Poznato je da pacovi ne mogu da opstanu u suvim mestima, bez vode, čak i uz prisustvo obilja hrane. Zbog toga je potrebno posebnu pažnju posvetiti pravilnom održavanju svih vodovodnih instalacija kao i državanju čistoće u skladišnom prostoru i stajama za stoku i u njihovom neposrednom okruženju.

Mehaničke mere suzbijanja glodara je dosta primitivan, te se u široj praksi ređe primenjuje. Ovaj metod ne rešava radikalno problem štetnih glodara, već ga samo ublažava i odgađa do primene efikasnijih mera. Za izvođenje mehaničkih mera primenjuju se različite naprave, po principu zamki (mišolovke, pacolovke, klapne, lepljive mase i dr.). U mehaničke metode spada i blokiranje prostorija, sprečavanje prodora glodara primenom različitih građevinskih mera.

Biološke mere suzbijanja predviđaju primenu prirodnih neprijatelja, kao i mikroorganizama. 

U hemijske mere uzbijanja glodara spadaju:

• Brzi otrovi - retko se primenjuju, s obzirom na opasnost trovanja ljudi i domaćih životinja;

• Spori otrovi – najčešće se primenjuju (bromadiolon, brodifakum, difenakum), jer se efekat  postiže posle jedne konzumacije mamka;

• Repelenti – sredstva za odbijanje glodara;

• Hemosterilanti – hemijska jedinjenja koja izazivaju trajni ili privremeni sterilitet gloda